SKLONOST ILI NEMINOVNOST

Svako od nas ima povećan rizik za makar jednu ako ne više bolesti i stanja: gojaznost, srčana oboljenja, psihičke i psihijatrijske, maligne bolesti … Međutim, kod ovakvih bolesti, promene u naslednom materijalu nisu dovolje da uzrokuju bolest već samo u manjoj ili većoj meri povećavaju rizik odnosno verovatnoću da osoba oboli. To se zove genetska predispozicija.

Na pojavu simptoma i razvoj bolesti koje su nam „upisane u genu“ utiču stil života i okruženje u celini: pušenje, fizička aktivnost, način ishrane, kvalitet vode i vazduha, stresni događaji, zračenje i dr. Dijabetes tip 1 nije nasledna bolest, s tim da je rizik da potomstvo dobije ovaj tip dijabetesa nešto statistički veći ukoliko oboljenje imaju oba roditelja.

Mnogo nasledniji je dijabetes tip 2 jer se nasleđuje „nekvalitetna ili kvalitetna ćelija pankreasa koja luči insulin“ (dr K. Lalić)

To znači da je „ključ“ u našim rukama i da promene životnog stila mogu da značajno smanje ili potpuno eliminišu potencijal za nastanak dijabetesa iako postoje nasledni faktori.

Prevencija dijabetesa: kakve su nam „šanse“?

Osoba kojoj je jedan roditelj imao dijabetes tip 2 nosi rizik od 40% da u toku čitavog života oboli od ove bolesti (dakle, računajući i period nakon 45 godine života kada se mogućnosti za razvoj bolesti povećavaju i kod osoba kojie ne nose genetski rizik od bolesti), a 70% ukoliko su mu oba roditelja imala ovo oboljenje. Osobe koje imaju rođaka u prvom stepenu sa dijabetesom 2 imaju 3 puta veće šanse da obole. Iako imate porodičnu istoriju dijabetesa ne mora da znači da ćete od njega oboleti. Naučnici smatraju (i neke od svojih tvrdnji tokom godina su uspeli i da dokažu) da se kod osoba sa genetskim predispozicijama dijabetes bolest razvija tek u korelaciji sa drugim faktorima iz okruženja i/ili životnim navikama.