Svaki oblik redovne fizičke aktivnosti pozitivno utiče na metabolizam šećera i poboljšava kontrolu glukoze u krvi
Vežbanje se često preporučuje pacijentima obolelim od dijabetesa kako bi održali zdrav nivo šećera u krvi, krvnog pritiska i holesterola. Fizčika aktivnost utiče na povećanje insulinske senzitivnosti mišića i korišćenje glukoze u perifernim tkivima. U poređenju sa normalno uhranjenim osobama, osobe sa prekomernom težinom (BMI>25 kg/m2) imaju 90 puta veći rizik od nastanka dijabetesa tipa 2. Masno tkivo oslobađa veliku količinu slobodnih masnih kiselina što dovodi do smanjenja insulinske osetljivosti mišića, masti i jetre a to za posledicu ima povišen nivo glukoze. Ukoliko se ovakvo stanje zanemari, može uznapredovati do insulinske rezistencije i dijabetesa tip 2.
Iako su uzorci i razvoj dijabetesa tip 1 i 2 različiti, fizička aktivnosti i odmerena i adekvatna ishrana mogu značajno da poboljšaju zdravstveno stanje obolele osobe. S obzirom na terapijske efekte, fizička aktivnost mora da se odvija pod kontrolom i bude jasno određena u smislu intenziteta vežbanja, učestalosti i trajanja, odabira i kombinovanja aktivnosti.
Fizičko vežbanje je naročito važno kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom i u fazi predijabetesa. Vežbanje ne samo da značajno povećava insulinsku osetljivost tokom i neposredno nakon treninga već se efekti održavaju i do 48 sati, otuda se i načelno preporučuje 3-5 treninga nedeljno.
Izabrana fizička aktivnost svakako će uticati i na preporučen režim ishrane, posebno unos ugljenih hidrata koji je drugačiji kod osoba koje su fizički neaktivne. Opšte preporuke su da se smanji unos rafinisanih šećera u svim oblicima (slatkiši, kolači, konditorski proizvodi, prerađena hrana), konzumira hrana bogata mikronutrijentima važnim za pravilno funkcionisanje pankreasa (mangan, hrom, cink). Posebno je važno da se o odabranim fizičkim aktivnostima konsultujete sa svojim lekarom i pre prvog treninga, jer tokom nekih vrsta vežbanja može doći do pada glukoze dok kod drugih a posebno kod treninga visokog intenziteta može doći i do njenog porasta. U tim slučajevima lekar će vas posavetovati o usklađivanju vežbanja sa vremenom kada primate terapiju, uobičajenim dozama kao i ishrani pre i nakon treninga.
Opšta preporuka osobama sa dijabetesom je da pre vežbanja imaju malu užinu koja će se sastojati od celih zrna ili ugljenih hidrata sa malo proteinaa. Ukoliko osoba vežba duže od sat vremena ili je u pitanju zahtevniji trening, možda će biti potrebni dodatni ugljeni hidrati tokom aktivnosti, kako bi se sprečio pad nivoa šećera ispod utvrđenog nivoa.
Pre i tokom vežbanja osoba mora da bude dobro hidrirana, najbolje vodom. Količina vode koja je potrebna da bi se izbegli trnuci slabosti, drhtavice, nesvestice (signali koji upućuju na dehidrataciju), utvrdiće se kada se ustali režim vežbanja i telo na njega navikne.
Uticaj fizičke aktivosti na prevenciju oboljevanja od dijabetesa dokazana je i studijom sprovedenom na Univerzitetu i Minesoti (2016). Studija je trajala više od 20 godina i pratila je uticaj vežbanja u različitim intenzitetima na rizik od oboljevanja od dijabetesa. Otkriće ukazuju na to da osobe koje više vežbaju imaju manji rizik od dijagnostikovanja dijabetesa ili predijabetesnog stanja. Takođe, meren je i nivo fizičke aktivnosti potreban da bi se sprečilo razvijanje dijabetesa i predijabetesnog stanja: 30 minuta energične fizičke aktivnosti pet puta nedeljno, ili 40 minuta umerenog vežbanja 5 puta nedeljno.
(Chow, L.S., Odegaard, A.O., Bosch, T.A. et al. Twenty year fitness trends in young adults and incidence of prediabetes and diabetes: the CARDIA study. Diabetologia 59, 1659–1665 (2016). https://doi.org/10.1007/s00125-016-3969-5)
Šta je dijabetes i koji su tipovi dijabetesa?
Dijabetes je odgovoran za 6,7 miliona smrti u 2021. godini - na svakih 5 sekundi jedna osoba umre od posledica komplikacija izazvanih dijabetesom. Zato se dijabetes smatra jednim od najvećih globalnih zdravstvenih problema i ekonomskih izazova. Gojaznost je prvi...
Da li su insulinska rezistencija i predijabetes zvono za uzbunu?
Insulinska rezistencija je patofiziološki poremećaj određenih mehanizama u organizmu koji mogu dovesti do raznih bolesti. Po sebi, insulinska rezistencija nije bolest i nije dijagnoza. Ona se nalazi u osnovi predijabetesa i od njega razlikuje kao proces koji dovodi do...
Genetika i dijabetes: nasleđe kao faktor rizika „gen za dijabetes“ – sklonost ili neminovnost
Svako od nas ima povećan rizik za makar jednu ako ne više bolesti i stanja: gojaznost, srčana oboljenja, psihičke i psihijatrijske, maligne bolesti ... Međutim, kod ovakvih bolesti, promene u naslednom materijalu nisu dovolje da uzrokuju bolest već samo u manjoj ili...