Demencija je termin koji označava gubitak pamćenja i drugih intelektualnih  sposobnosti dovoljno izraženih da utiču na svakodnevni život obolelog. Alchajmerova bolest predstavlja 60-80 procenata svih slučajeva demencije. Kako stari naše telo, tako se i mozak menja, te većina ljudi u starosti primećuje da povremeno ima problem sa pamćenjem, što može biti rezultat fiziološkog starenja, ali isto tako može biti i alarm za nastanak demencije.

U početku, oboleli će se susretati sa neznatnim gubitkom sećanja koja se tiču skorašnjih aktivnosti, kao što su plaćanje računa, zaboravljanje ključeva od automobila ili novčanika. Međutim, gubitak sećanja se dalje produbljuje u budućnosti, mogu zaboraviti imena članova svoje porodice i prijatelja, ili postati zbunjeni na poznatim mestima.

Postepeno, ponašanje pojedinca počinje da se menja. Depresija, agresija i nedostatak interesovanja za svakodnevni život postaju sve istaknutiji.

Svetski izveštaj o Alchajmeru iz 2015. godine, koji je izdala Internacionala Alchajmerova bolest, prikazuje da u svetu postoji oko 900 miliona ljudi koji imaju 60 ili više godina.  Sa zivotnim vekom povecava se i broj obolelih od demencije.

Najnoviji podaci pokazuju da bi se broj slučajeva demencije širom sveta mogao bi se gotovo utrostručiti u naredne tri decenije, prognozira se u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Public Health. Prema tim prognozama, oko 153 miliona ljudi bi do 2050. godine moglo živeti sa demencijom – u poređenju sa 57 miliona slučajeva u 2019. odine.

Samo povećanje broja obolelih će biti veće u regionima u razvoju u odnosu na razvijene regione.

Moguće i česte greške, kada prve simptome poistovećujemo sa starošću, rezultiraju  nepravovremenim prepoznavanjem bolesti, a samim tim se gubi prilika za blagovremenu primenu terapije koja je u ranoj fazi bolesti najefikasnija.

Stručnjaci smatraju da svakodnevni stil života može dosta uticati na to da li će neka osoba oboleti od Alchajmerove bolesti u budućnosti, naglašavajući da svako mora prevazići negiranje situacije u  slučaju da oboli od ove bolesti.

Postoje važne aktivnosti koje su deo životnog stila svake osobe, i te aktivnosti mogu pomoći uvećanju ili smanjenju šansi za obolevanje od demencije ili Alchajmerove bolesti:

• Mentalne aktivnosti kao što su čitanje, ukrštenice ili šah mogu dramatično pomoći u odlaganju obolevanja od Alchajmera.
• U ishrani koristiti namirnice sa korisnim masnoćama, kao što su esencijalne masne kiseline (omega 3, 6, 9) koje naš organizam ne može da sintetiše, a koje potpomažu rad mozga i regulišu masnoće u krvi. Izvori esencijalnih masnih kiselina: hladno ceđeno maslinovo ulje, laneno seme, riblje meso. Mediteranski način ishrane, mnogima poznat kao mediteranska dijeta, smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti. Shodno rezultatima nedavnih naučnih studija objavljenih u medicinskom neurološkom časopisu Američke akademije za neurologiju mediteranski „jelovnik“ pomaže pročišćenju moždanih ćelija i njihovom prokrvljenju, istovremeno smanjujući upale u organizmu i snižavajući nivo šećera u krvi.
• Istraživanja su pokazala da oboleli koji svakodnevno sprovode neku fizičku aktivnost imaju manje problema sa pojavama nepoželjnog ponašanja.
• Alchajmer je duga, teška, neizlečiva bolest koja pogađa celu porodicu, a najveći teret podnosi osoba koja se stara o obolelom. Od obostranog značaja je da se porodica detaljno informiše o bolesti i napravi sveobuhvatni plan kako bi se pružila neophodna podrška obolelom.

Dr Sonja Bulatović